Ovu lekciju ću iskoristiti da u svoj model ubacim odgovarajuće stepenište. Pre nego što se bacim na posao, želeo bih da na ekranu osim osnove prizemlja bude prikazan i deo 3D modela. U tom cilju ću u Project Browser-u potražiti stavku pod nazivom 3D Stair i čim se na ekranu pojavi odgovarajući prikaz preći na View odeljak. U njemu se nalazi opcija koja mi omogućava da podelim radnu površinu i istovremeno prikažem oba pogleda, pa ću zato kliknuti na ikonu pod nazivom Tile Window. Isti efekat sam mogao da postignem i pritiskom na tastere W i T jer upravo ova kombinacija predstavlja prečicu za deljenje ekrana. Na kraju treba još samo da uz pomoć miša aktiviram funkciju Pan i preciznije pozicioniram odgovaraće delove crteža. 

Pošto je sada sve na svom mestu, mogu da aktiviram segment u kome se nalazi osnova i pokrenem funkciju Stair. U tom trenutku će svi nacrtani elementi postati malo bleđi što znači da sam prešao u tzv. Sketch režim, pri čemu se za kreiranje novog elementa ne koriste obične linije nego unapred pripremljene komponente. One se inače nalaze u posebnom odeljku (Components) a ako obratite pažnju na prvu kolonu, primetićete da se tu nalaze funkcije koje vam omogućavaju da prvo nacrtate stepenišni krak (Stair Run) a zatim dodate podest (Landing) i konstrukciju (Support). Iako postoji mogućnost da se svaki od pomenutih elemenata definiše posebno, u praksi se obično koristi samo prva funkcija (Run), jer sve ostalo može da da se obavi automatski. Ukoliko vam to odgovara, jednostavno uključite opciju Automatic Landing i kliknite na prvu ikonicu sa leve strane. Ja ću pre toga još samo pomenuti da se u istom odeljku nalaze i funkcije koje vam omogućavaju da kreirate različite tipove stepeništa što znači da ono osim pravolinijskog može imati spiralni, ugaoni ili zavojni oblik. 

Da bi novo stepenište imalo odgovarajuće karakteristike, neophodno je pravilno podesiti sve njegove parametre. To se može uraditi u Properties odeljku a ako kliknem na polje koje se nalazi na samom vrhu, program će mi ponuditi mogućnost da izaberem neki od unapred pripremljenih tipova. Da ne bi gubili vreme, ja ću se odmah odlučiti za prvu mogućnost, što podrazumeva konstruisanje kompletnog stepeništa (Assembled Stair), kod koga visina stepenika neće biti veća od 190 mm a ni gazišta manja od 250 mm. Nakon toga je potrebno odrediti visinsku razliku a to se najlakše može uraditi izborom početnog i završnog nivoa (Base i Top Level). Pošto se ovo stepenište nalazi u prizemlju, ja ću zadržati ponuđene parametre (Level 1 i Level 2) i na taj način odrediti ukupnu visinu budućeg stepeništa.

Ukoliko želite da proverite šta sve obuhvataju unapred podešeni parametri, kliknite na opciju Edit Type. U tom trenutku će se na ekranu pojaviti novi okvir, pa vam neće biti teško da potvrdite neke od osnovih vrednosti. Pošto nemam nameru da unosim bilo kakve izmene, ja ću izborom dugmeta Cancel zatvoriti ovaj okvir i proveriti kako se ove dimenzije uklapaju u zadatu visinu. Kao što vidite, program je automatski izračunao da je za penjanje na prvi sprat potrebno tačno 16 stepenika i da će njihova visina biti nešto veća od 187 mm. Ukoliko smatrate da je to previše, u svakom trenutku možete smanjiti ovaj broj, ali se lako može desiti da pri tome prekoračite maksimalnu visinu stepenika. Kod mene se upravo iz tog razloga pojavilo ovo upozorenje, pa ću izborom dugmeta Cancel otkazati ovu promenu i vratiti se na prethodnu vrednost. Sa druge strane, ukoliko povećam broj stepenika, njihova visina će biti znatno manja od zadate, što u ovom slučaju ne predstavlja nikakav problem. 

Na isti način mogu da promenim i veličinu gazišta ali moram da vodim račina da ona na padne ispod zadate granice. Pošto sam uvođenjem većeg broja stepenika, smanjio njihovu visinu, logično bi bilo da povećam dužinu gazišta, pa ću zato u ovo polje upisati 275 mm i pritiskom na Enter potvrditi novu veličinu.

Kao što vidite, moje buduće stepenište će imati ukupno 18 stepenika, a njihove dimenzije će biti 275 x 187,5 mm. To je sasvim dovoljno za savladavanje visinske razlike između prva dva nivoa (Level 1 i Level 2) a pošto sam uključio i opciju Automatic Landing, ne moram da brinem ni o podestima. Na sve ovo treba dodati i parametar koji se nalazi na vrhu ekrana (Actual Run Width). On je kod mene podešen na 1200 mm što odgovara normalnoj širini stepenišnog kraka.

Sasvim levo se nalazi još jedna opcija koja zahteva dodatno objašnjenje. U pitanju je parametar pod nazivom Location Line a uz njegovu pomoć se određuje položaj budućeg stepeništa. Ako kliknem na ovo polje, na ekranu će se pojaviti meni koji sadrži pet opcija a ja ću se prvo odlučiti za Run: Center. Ako nakon toga pređem na osnovu i odredim početnu tačku, ona će biti postavljena na sredinu budućeg stepenišnog kraka, a ako umesto toga izaberem opciju Run: Left, čitava konstrukcija će biti pomerena na dole. Da bi vam bilo jasnije šta se zapravo dogodilo, ja ću još malo uveličati ovaj deo crteža pa ćete i sami videti da se linija koja određuje položaj stepeništa sada nalazi na njegovoj levoj ivici. Pri tome treba imati u vidu da druga linija označava obraznu gredicu koja u ovom slučaju predstavlja poseban element. Ukoliko vam to ne odgovara i želite da obuhvatite kompletnu konstrukciju, najbolje bi bilo da iz ovog menija izaberete opciju Exterior Support Left ili Right pa će pomoćna linija biti postavljena sa spoljne strane. Ja sam odlučio da zadržim ovu poslednju mogućnost, jer bih želeo da imam potpunu kontrolu nad položajem novog elementa.

Pre nego što odredim njegov konačni oblik, želeo bih da vam skrenem pažnju na tekst koji se pojavio neposredno ispod budućeg stepenišnog kraka. On je privremenog karaktera i sadrži podatak o broju stepenika koji će ući u sastav ovog segmenta (Raisers created) kao i broj preostalih elemenata (Remaining). Ako kursor pomerim još malo na desno, ovaj broj će se izjednačiti što u ovom slučaju znači da će oba kraka biti sastavljena od po 9 stepenika. To mi odgovara, pa ću pritisnuti levi taster miša i na taj način kreirati prvi segment budućeg stepeništa. On će se istovremeno pojaviti u obe projekcije što znači da ću biti u prilici da pratim kako napreduje čitav postupak.

Ako obratite pažnju na detalje, primetićete da su prvi i poslednji stepenik označeni rednim brojevima tj. da se sa leve strane nalazi jedinica dok je na suprotnom kraju prikazan broj devet. To znači da je prvi deo posla uspešno obavljen, pa mogu da nastavim dalje i dovršim čitavo stepenište. U tom cilju ću kursor pomeriti na dole i jednim klikom označiti mesto na kome treba da počne drugi krak. Sada treba još samo da se pomerim na levo i pratim podatke koji označavaju broj novih i preostalih stepenika. U određenom momentu će ovaj odnos biti 9 prema 0, što znači da se čitava operacija može dovršiti jednim pritiskom na levi taster miša. U tom trenutku će se na ekranu pojaviti kompletno stepenište što potvrđuju brojevi koji prate pojedina gazišta ali i 3D model koji je se nalazi na levoj polovini ekrana.

Iako na prvi pogled izgleda kao celina, stepenište je u stvari sastavljano od nekoliko nezavisnih komponenti. To znači da postoje dva stepenišna kraka, nekoliko obraznih gredica i jedan podest. Svi ovi segmenti su međusobno povezani pa će se svaka izmena odmah odraziti na izgled celokupnog elementa. Da bih vam to dokazao, ja ću promeniti rastojanje između ova dva kraka i u tom cilju kliknuti na onaj koji se nalazi na većoj visini. U tom trenutku će se na ekranu pojaviti nekoliko privremenih kotnih linija, ali mi nijedna od njih neće pomoći da odredim rastojanje između dva stepenišna kraka. Zato ću dodati još jedan ovakav element a to se može postići primenom funkcije Aligned Dimensions. Njena ikona se nalazi na vrhu ekrana a ako više volite da koristite prečice, jednostavno pritisnite tastere D i I. Nakon toga je dovoljno da kursor postavite na odgovarajuću poziciju i time označite željeni element. U ovom slučaju se linije koje predstavljaju stepenište i konstrukciju nalaze na vrlo malom rastojanju, ali se na osnovu opisa može precizno selektovati odgovarajući deo crteža. Na isti način mogu da izaberem i ivicu drugog kraka a ako se ispostavi da to nije izvodljivo, u svakom trenutku mogu da pritisnem taster Tab i na taj način pređem na susedni element. Čim se na ekranu pojavi nova kotna linija, mogu da prekinem ovu funkciju i jednim klikom ponovo selektujem element koji treba da promeni položaj. To će automatski aktivirati i pripadajuću kotnu liniju, pa mi neće biti teško da umesto izmerene vrednosti unesem željeno rastojanje. Čim pritisnem Enter, program će automatski prilagoditi sve povezane elemente što znači da će neke od gredica biti skraćene a isto važi i za podest koji povezuje dva stepenišna kraka. 

Pre nego što vam prikažem kako izgleda moje novo stepenište, na bi bilo loše da proverim parametre koji se odnose na njegovu ogradu. U tom cilju je dovoljno da pokrenem funkciju Railing i izaberem neku od ponuđenih opcija. Kao što vidite, na listi se nalaze svi uobičajeni tipovi ograda a ako smatrate da vam ona nije potrebna, postoji mogućnost da izborom opcije None izbegnete ovaj element. Ja ću se odlučiti za standardnu ogradu od metalnih cevi (900 mm Pipe) a za nju je bolje da umesto za gazišta (Tread), bude pričvršćena za ivičnu gredu (Stringer). Zato ću izabrati drugu opciju i sa OK zatvoriti ovaj okvir.

Pošto sam na ovaj način postavio sve neophodne parametre, mogu da kliknem na dugme Finish i konačno prikažem kompletno stepenište. Ono će naravno, biti prikazano u obe projekcije ali će se na ekranu istovremeno pojaviti i upozorenje da postoje određeni problemi sa ogradom. Da bih proverio o čemu se zapravo radi, ja ću prvo aktivirati okvir u kome se nalazi 3D model i uveličati problematičan segment ograde. Izgleda da na ovom mestu nisam ostavio dovoljno prostora za normalni prelazak na drugu stranu, pa ću se potruditi da ispravim ovaj nedostatak.

Ukoliko se i vi nađete u sličnoj situaciji a nemate nameru da se bavite ovakvim sitnicama, jednostavno kliknite na slobodan deo ekrana pa će upozorenje nestati sa ekrana i svi elementi ponovo dobiti normalnu boju. Ja bih ipak želeo da svi elementi ovog stepeništa budu pravilno raspoređeni, pa ću u se tom cilju prvo vratiti na osnovu, selektovati odgovarajući element i pokrenuti funkciju Edit Stairs. U tom trenutku će mi ponovo postati dostupne sve komponente koje čine ovo stepenište, pa mi neće biti teško da napravim odgovarajuće izmene.

Pošto mi je za rešavanje problema sa ogradom potreban dodatni prostor, ja ću jednostavno promeniti veličinu podesta a to će se automatski odraziti i na ostale elemente koji čine ovo stepenište. U tom cilju je potrebno da selektujem odgovarajuću komponentu da bi se na njenim ivicama pojavile karakteristične strelice. Njihovim povlačenjem se može uticati na formu čitavog elementa pa ću iskoristiti priliku da malo pomerim ovaj niz stepenika. Zato ću kliknuti na strelicu koja se nalazi na samom vrhu i pomeriti je na levo. Ako pri tome zadržim levi taster miša, primetićete kako se čitavo stepenište pomera u pravilnim koracima ali mi to nije dovoljno za njegovo tačno pozicioniranje. Zato ću primeniti drugačiju taktiku i jednostavno ukucati željeno rastojanje (300 mm). Na taj način se automatski aktivira funkcija Listening Dimension i preuzimaju odgovarajuće dimenzije. Čim pritisnem Enter, podest će dobiti sasvim drugačiji izgled, što znači da sam uspešno obavio ovaj zadatak.

Isti postupak mogu da primenim i na drugoj strani, pa ću zato kliknuti na ovu strelicu i ponovo direktnim unosom odgovarajućeg rastojanja odrediti njen novi položaj. Ako nakon toga izborom dugmeta Finish izađem iz režima koji mi omogućava menjanje pojedinih komponenti, stepenište će ponovo biti prikazano u kompletnom sastavu pa mogu da proverim šta sam postigao. Kao što vidite, sada ograda mnogo bolje prati formu stepeništa pa se može reći da je intervencija bila uspešna.

Da bih vam pokazao koliko je ovaj sistem prilagodljiv, ja ću ponovo selektovati isto stepenište i izborom dugmeta Edit Stairs prikazati njegove komponente. Ako malo bolje pogledate, primetićete da se pored prvog i poslednjeg stepenika na svakom kraku nalazi njihov redni broj. Ovaj podatak vam može biti od koristi ako odličite da malo drugačije rasporedite ove elemente a ja ću vam sada pokazati kako se to radi.

Pre toga ne bi bilo loše da malo korigujem položaj 3D modela, jer bih želeo da svi elementi budu jasno prikazani i to u obe projekcije. Pošto je to sređeno, mogu da kliknem na bilo koji element koji pripada nižem kraku i na taj način istaknem njegove karakteristične tačke. Mene u ovom trenutku zanimaju samo ovaj mali kružić i strelica koja se nalazi sa njegove leve strane jer mi oni omogućavaju da menjam broj stepenika i time utičem na dimenzije čitavog kraka.

Ja ću prvo kliknuti na kružić i pomeriti ga na desnu stranu. To će se automatski odraziti na dužinu izabranog elementa, ali će ostatak stepeništa ostati nepromenjen. Drugim rečima, program će jednostavno ukloniti nekoliko stepenika što potvrđuje i redni broj kojim je označen prvi element. Umesto jedinice, na samom početku se sada nalazi broj pet a to znači da ovde nedostaju prva četiri stepenika. Pošto ovo očigledno ne predstavlja zadovoljavajuće rešenje, ja ću pritiskom na tastere Control i Z poništiti poslednju operaciju i ponovo prikazati kompletno stepenište.

Ako ovoga puta kliknem na strelicu koja se nalazi sa leve strane i pomerim kursor, primetićete da se istovremeno sa skraćivanjem prvog kraka na drugoj strani pojavljuju novi elementi. To znači da će ukupan broj stepenika ostati isti ali će oni biti drugačije raspoređeni. Pri tome nije važno da li će taj višak biti u prvom ili drugom kraju, jer sve zavisi od smera u kome se pomera ova strelica. Ja ću iskoristiti priliku da malo produžim prvi krak i njegovu početnu tačku vežem za ovu vertikalnu liniju. Ako nakon toga kliknem na dugme Finish, biću u prilici da vidim kako izgleda kompletno stepenište i da se uverim da je sve na svom mestu.

Pre nego što dovršim ovu lekciju, želeo bih da gotovo stepenište premestim na njegovu pravu lokaciju. Ono bi trebalo da predstavlja vezu sa galerijom a pošto se njen početak nalazi na suprotnoj strani, očigledno je da sam izabrao pogrešan pravac penjanja. Na sreću, to se lako može ispraviti, jer je dovoljno da nakon selekcije odgovarajućeg objekta kliknem na ovaj mali simbol i na taj način okrenem čitavo stepenište.

Prvi problem sam uspešno rešio, ali još uvek ne mogu da odredim tačan položaj ovog elementa. Na osnovu 3D modela mogu da zaključim da se galerija nalazi u ovoj zoni ali bi bilo mnogo bolje kada bi njen položaj bio vidljiv i u osnovi. Da bih to postigao, neophodno je da prvo prikažem parametre koji se odnose na prvi nivo (Level 1) i na ovoj listi potražim stavku pod nazivom Underlay. Nakon toga mi neće biti teško da umesto None izaberem Level 2 i proverim da li je projekcija usmerena na gore (Look Up). Pošto je to u redu, na osnovi će se pojaviti tanka linija koja predstavlja ivicu galerije pa mogu da jednim potezom selektujem čitavo stepenište, pokrenem funkciju Move i izborom odgovarajućih tačaka promenim njegov položaj. Ukoliko se ispostavi da pomeranje po dijagonali nije moguće, proverite da li je aktivna opcija Constrain i isključite ovo ograničenje. Kod mene to nije bio slučaj, pa će stepenište bez problema biti premešteno na svoju konačnu lokaciju.