Ovo poglavlje će u celosti biti posvećeno zidovima a za početak ću se skoncentrisati na elemente koji pripadaju tzv. osnovnoj familiji (Basic Wall Family). Pre nego što pređem na nešto konkretnije, želeo bih da vas podsetim na osnovne principe rada u Revit-u. Da li možete da poverujete da svi zidovi koje smo do sada nacrtali pripadaju istoj familiji? To je istina, jer ono po čemu se pojedini zidovi razlikuju, (debljina, složenost strukture itd.), ne predstavlja odlike familije nego pojedinih tipova. Da bi vam bilo jasnije u čemu se oni razlikuju, moram da vas podsetim na osnovnu hijerarhiju koja važi za sve elemente u Revit-u. Dakle, na vrhu se nalaze kategorije, ispod njih su familije a na trećem mestu tipovi. Ono što do sada nismo pomenuli, je činjenica da postoje dve vrste familija, pri čemu u prvu grupu spadaju tzv. komponente (koje se slobodno mogu kreirati i dodavati) dok drugu čine sistemski elementi kao što su zidovi, krovovi, tavanice itd. Sigurno ćete se iznenaditi ako vam kažem da su sistemske familije nepromenjive, iako na prvi pogled izgleda da to nije tako. Ove izmene se doduše, mogu izvoditi na nižem nivou, pa na taj način dolazimo do zaključka da je moguće koristiti praktično neograničen broj različitih tipova zidova pri čemu svi oni pripadaju istoj familiji.
Vreme je da sa teorije pređemo na praksu, a ja sam u tom cilju već pripremio odgovarajući primer jer bih želeo da vam pokažem kako možete da kreirate potpuno novi tip zida. Kao osnovu ću iskoristiti pregradni zid koji razdvaja dva sanitarna bloka, jer bih voleo da on bude znatno širi i da u njemu postoji prorez kroz koji se mogu provući sve neophodne instalacije. Pre toga ću svakako proveriti da li u okviru familije Basic Walls postoji odgovarajuće rešenje, ali kao što i sami možete da se uverite, među ponuđenim tipovima zaista ne postoji zid koji ima tražene karakteristike.
Pošto sam već selektovao odgovarajući element, mogu odmah da pokrenem opciju Edit Type i izborom dugmeta koje se nalazi pored stavke Structure otvorim novi okvir. Između ostalog, u ovoj tabeli se nalazi i podatak koji predstavlja debljinu zida (Structure), pa mi neće biti teško da ga povećam na 200 mm i sa dva klika zatvorim sve okvire. Kao što vidite, element koji sam izabrao je postao znatno širi ali se ova promena automatski odrazila i na čitav niz pregradnih zidova što mi nikako ne odgovara. Zato ću primenom funkcije Undo poništiti ovu operaciju i vratiti se na prethodno stanje.
Da bih bio u mogućnosti da promenim samo jedan element, neophodno je da čim se na ekranu pojavi okvir sa parametrima, kliknem na dugme Duplicate i na taj način iskoristim postojeće vrednosti. Obzirom da ovaj zid treba da sadrži i prostor za instalacije, ja ću ga nazvati Plumbing Wall i sa OK dovršiti ovaj deo posla.
Kod mene se sa leve strane može videti kako ovaj zid izgleda na crtežu a ako kod vas to nije slučaj, kliknite na dugme Preview i prikažite dodatni okvir. Ja ću iskoristiti priliku da još malo poboljšam ovaj prikaz i u tom cilju prvo kliknuti na dugme Edit a zatim pomeranjem desne ivice još malo povećati segment u kome se nalaze tekstualne informacije. Osim toga, postoji mogućnost da se izborom odgovarajuće opcije čitav zid prikaže u osnovi (Flor Plan) ili preseku (Section). Ukoliko se odlučite za prvu mogućnost, bićete u prilici da jasno sagledate sve slojeve pri čemu će jezgro koje predstavlja konstrukciju biti naglašeno zelenim linijama (Core Boundary). Ja više volim da u Preview odeljku bude prikazan presek kroz zid, pa ću zato iz ovog menija izabrati drugu opciju (Section) i u polje pod nazivom Sample Height uneti znatno manju vrednost npr. 500 mm. Ako nakon toga pritisnem Enter, prikazani segment će postati mnogo kraći a to se može vrlo lako ispraviti. Dovoljno je da pritiskom na desni taster miša otvorim pomoćni meni i iz njega izaberem opciju Zoom To Fit. Nakon toga će čitav element biti prikazan u mnogo krupnijoj razmeri što mi omogućava da jasno sagledam njegovu strukturu. Osim toga, ukoliko sa tabele izaberem neki od slojeva, on će automatski biti istaknut plavom bojom što znatno olakšava snalaženje.
Pre nego što napravim bilo kakvu izmenu, želeo bih da vam objasnim šta predstavljaju stavke koje se nalaze sa desne strane. Kao što i sami možete da pretpostavite, najvažniji segment svakog zida je njegovo jezgro (Structural Core) a ono je u ovom slučaju obeleženo brojem 3 i nalazi se na sredini tabele. Prvi i poslednji red označavaju površinske slojeve u vidu gipsanih ploča (Gypsum Wall Board) a od jezgra se razlikuju po tome što ih vrlo lako možete ukloniti. U tom cilju je dovoljno da označite odgovarajući sloj i kliknete na dugme Delete. Već sam pomenuo da ovu operaciju nije moguće izvršiti na jezgru, jer će čim selektujete ovaj sloj, dugme Delete postati nedostupno.
Sa druge strane, u svakom trenutku možete kreirati nove slojeve. U tom cilju je dovoljno kliknuti na dugme Insert a ja ću iskoristiti priliku da odmah dodam dva nova sloja. Bez obzira što će se na tabeli pojaviti dve nove stavke, grafički prikaz zida neće pretrpeti nikakve promene. To je sasvim logično, jer novi slojevi za sada nemaju debljinu (Thickness), jer je ovaj parametar automatski postavljen na nulu. To znači da se od mene očekuje da odredim njihovu pravu debljinu a ja ću se potruditi da na treći sloj prenesem sve parametre koji važe za postojeće jezgro. Kao što vidite, ono trenutno ima konstruktivnu ulogu (Structure), sastavljeno je od metalnih elemenata (Metal Stud Layer) i ima debljinu od tačno 90 mm.
Bez obzira što je za funkciju trećeg sloja već izabran odgovarajući parametar (Structure), ja bih želeo da vam pokažem i ostale mogućnosti. Zato ću kliknuti na ovu strelicu i otvoriti meni koji sadrži šest opcija. Kao što vidite, prvih pet stavki su obeležene rednim brojevima dok poslednja opcija (Membrane Layer), nema nikakvu oznaku. Ovi brojevi označavaju prioritet tj. redosled po kome se vrši povezivanje odgovarajućih slojeva. To u praski znači da će na spoju dva zida apsolutni prioritet u povezivanju imaju njihova jezgra dok ostali slojeve mogu da imaju i prekide. Kod mene je za sva tri sloja već izabran odgovarajući parametar pa mogu da pređem na sledeću kolonu i definišem materijal od koga je sastavljen ovaj deo zida. Pošto sam rešio da i tu primenim metalnu konstrukciju, jednim potezom ću selektovati postojeći opis i pritiskom na tastere Control + C ga preneti na Clipboard. Nakon toga treba još samo da se vratim na odgovarajuće polje i u njega ubacim ovaj podatak. To se naravno, može postići primenom funkcije Paste, a njenu prečicu predstavlja kombinacija tastera Control + V. Istu stvar mogu da ponovim i za podatak koji se odnosi na debljinu sloja a to će se automatski odraziti i na crtež koji se nalazi u levoj polovini okvira. To znači da će treći i peti sloj biti prikazani na isti način mada samo jedan od njih može da ima status osnovne konstrukcije (Structural Material). Posto je ovaj podatak bitan samo za statičku analizu, ja se neću detaljnije baviti ovim problemom, nego ću jednostavno kliknuti na jedno od ovih polja i na taj način izabrati sloj koji će u građevinskom smislu igrati ulogu konstrukcije.
Krajnje je vreme da se posvetim i sloju koji se nalazi u sredini a to znači da prvo moram da odredim njegovu funkciju. Pošto je u pitanju prazan prostor, ja ću iz ovog menija izabrati treću opciju (Thermal/Air Layer) i odmah preći na sledeću kolonu. Njen sadržaj se najlakše može odrediti posredno, pa ću u tom cilju kliknuti na ovu malu ikonicu a to će za rezultat imati otvaranje potpuno novog okvira. Kao što vidite, u njemu su prikazani različiti materijali pa ću iskoristiti priliku da vam detaljnije objasnim kako se oni primenjuju. Bez obzira što se to ne uklapa i moj projekat, ja ću kao materijal izabrati opeku jer ona ima prepoznatljivu strukturu. U tom cilju je dovoljno da u polje koje se nalazi na vrhu okvira unesem odgovarajući naziv (Brick) i pritisnem Enter. U tom trenutku će se na listi pojaviti samo jedna stavka, pa mi neće biti teško da vam pokažem njene karakteristike. Jedna od njih se odnosi na boju (Shading Color) a ona će biti korišćena čim aktivirate tzv. Shading Mode, tj. režim u kome se svi elementi 3D modela prikazuju kao neprovidni i ispunjeni odgovarajućom bojom. Ukoliko se odlučite da čitav model prikažete sa strane – u formi fasade, na njemu će biti vidljiva šara koja verno podražava zid od opeke. Za sve ostale situacije, tj. ako se na ekranu nalazi osnova ili presek, za šrafiranje zidova će biti upotrebljena mustra koja se nalazi u ovom odeljku.
Posebnu kategoriju predstavlja foto realistični prikaz, a ako želite da proverite kako će vaš zid izgledati u tzv. Render režimu, pređite na Appearance odeljak i uveličajte priloženu ilustraciju. Ukoliko želite da ovaj materijal ima i odgovarajuće fizičke karakteristike, njih možete definisati u sledećem odeljku (Physical). Kod mene to nije slučaj, pa ću odmah nastaviti dalje i izborom opcije Thermal prikazati parametre koji se odnose na izolaciona svojstva. Kao što vidite, ovaj segment je kompletan što znatno olakšava izradu mašinskog projekta tj. proračun grejanja i ventilacije.
Pre nego što nastavim dalje, ja ću se vratiti na drugi odeljak (Graphics) i jednim potezom poništiti rezultate pretrage. Nakon toga mi neće biti teško da sa liste izaberem materijal koji mi je potreban a u ovom slučaju je to vazduh, (Air). Za njega ne postoje nikakvi dodatni parametri, jer on nema boju, teksturu ni fizičke karakteristike ali zato ima izolaciona svojstva što se lako može proveriti izborom opcije Thermal. Pošto je sada sve na svom mestu, mogu da kliknem na dugme OK i da se vratim na prethodni okvir.
U ovom trenutku se od mene očekuje još samo da odredim debljinu vazdušnog sloja a ja ću u tom cilju u ovo polje uneti 100 mm i na taj način konačno formirati novi tip zida. Njegove karakteristike se jasno mogu videti u Preview odeljku, a ako se ispostavi da je crtež malo pobegao van njegovih granica, jednostavno primenite tehniku povlačenja i prikažite čitav presek. Pre nego što zatvorim ovaj okvir, želeo bih da vam skrenem pažnju na njegovu gornju polovinu, jer se tu nalazi podatak o ukupnoj širini zida (Total thickness), kao i koeficijent koji se odnosi na njegova izolaciona svojstva (Resistance).
Pošto sam na ovaj način dovršio sva podešavanja, vreme je da zatvorim sve okvire i proverim šta sam postigao. Kao što vidite, pregradni zid je postao mnogo širi ali se na njemu i dalje ne vide nikakvi slojevi. To se neće promeniti čak ni ako uveličam neki detalj, jer je čitav crtež prikazan u tzv. uprošćenom režimu (Coarse Level Of Detail). Da bih to promenio, ja ću u dnu okvira potražiti odgovarajuću ikonicu i jednim klikom prikazati meni u kome se nalaze opcije koje mi omogućavaju da odredim željeni nivo detalja. Drugim rečima, ako se odlučim za Medium ili Fine, na ekranu će se pojaviti svi slojevi koji čine pojedine zidove što znači da ću biti u prilici da vidim i kako se oni spajaju. U ovom slučaju postoji jasan kontinuitet između pojedinih konstruktivnih elemenata dok je prazan prostor potpuno odvojen.