U ovoj lekciji ću vam pokazati kako možete da kreirate ploču koji predstavlja sprat nekog objekta. Kao primer ću iskoristiti ovaj delimično dovršeni model poslovne zgrade jer se na njemu već nalazi dovoljno elemenata.
Iz dosadašnjeg iskustva možete zaključiti da se pojedini elementi poput zidova, vrata ili prozora mogu vrlo lako ubaciti na neki objekat. Za to je najčešće dovoljno svega nekoliko klikova, jer se čitav postupak svodi na izbor odgovarajućeg modela i njegovo pozicioniranje. Za spratove to nije moguće, jer je za njihovo kreiranje potrebno nešto više informacija. Drugim rečima, neophodno je da se prvo „skicira“ njihov oblik pa se zato za ovakve elemente koristi naziv Sketch Based Objects.
Da bih vam pokazao kako to izgleda u praksi, ja ću u Architecture odeljku potražiti ikonicu sa natpisom Floor tj. pokrenuti funkciju Floor Architectural. U tom trenutku će program automatski preči u tzv. režim za skiciranje (Sketch Mode), što pre svega znači da će svi postojeći elementi biti prikazani sivom bojom. Pored toga, na kraju trake sa alatkama će se pojaviti odeljak pod nazivom Modify/Create Floor Boundary koji pored ostalih funkcija obuhvata i one koje vam omogućavaju da prihvatite ili poništite sve promene (Finish i Cancel). Ove dve funkcije ujedno predstavljaju i jedini izlaz iz ovog režima, pa se nemojte iznenaditi što su ostale opcije nedostupne. Drugim rečima, sve što vam je u ovom trenutku potrebno se nalazi u ovom odeljku a to obuhvata i funkcije za njegovo zatvaranje.
Pre nego što pređem na nešto konkretnije, želeo bih da vam skrenem pažnju na neke od funkcija koje su već aktivne. To se pre svega odnosi na mogućnost crtanja ivičnih linija (Boundary Line) i automatsku selekciju postojećih zidova (Pick Walls). Upravo na taj način se najlakše može definisati oblik budućeg elementa jer je dovoljno samo kliknuti na odgovarajući element da bi se na ekranu pojavila linija koja predstavlja ivicu sprata. Ona je u ovom slučaju prikazana ljubičastom bojom, što znači da ćete je lako razlikovati od ostalih elementa. Da bih vam pokazao koliko je ova funkcija precizna, ja ću uveličati jedan deo crteža i prikazati detalje koje predstavljaju slojeve zida. Ako se pitate zašto je ivica budućeg elementa postavljena na spoljnu površinu jezgra, dovoljno je da obratite pažnju na opciju koja se nalazi iznad samog crteža. Iz njenog naziva (Extend into wall, to core) se lako može zaključiti da novi element može da bude postavljen do samog zida, a pošto je ona trenutno aktivna, nije ni čudo što se ljubičasta linija poklapa sa ivicom jezgra. Ukoliko želite da promenite njen položaj, to možete učiniti preko ove dvostruke strelice koja se nalazi na sredini linije. Drugim rečima, dovoljno je da kliknete na ovaj simbol da bi ivica budućeg elementa bila premeštena na suprotnu stranu zida. Meni se više dopada prethodno rešenje, pa ću ponovo kliknuti na istu ikonicu i poništiti ovu promenu.
Pre nego što nastavim dalje, ne bi bilo loše da izborom funkcije Previous Zoom prikažem kompletan objekat. Nakon toga mi neće biti teško da sa nekoliko poteza definišem položaj ostalih ivica ali ću pri tome namerno preskočiti prednju fasadu. Iako se to na prvi pogled ne primećuje, ona je sastavljena od dva nezavisna elementa što znači da bi i sprat bio sastavljen iz više segmenata. To se može izbeći na vrlo jednostavan način, pa ću u tom cilju prvo selektovati kraći segment i zatim ga primenom funkcije Trim/Extend spojiti sa ovim vertikalnom linijom. Od presudne važnosti je da kontura koju ste nacrtali bude potpuno zatvorena jer u suprotnom program neće biti u mogućnosti da od nje formira novi prostorni element. Da bih vam to dokazao, ja ću poništiti poslednji korak i pokušati da dovršim ovu operaciju. Čim kliknem na dugme Finish na ekranu će se pojaviti upozorenje da kontura nije zatvorena pa mi ne preostaje ništa drugo nego da se izborom dugmeta Continue vratim na crtež i ispravim ovaj nedostatak. Ista stvar bi se dogodila i u slučaju da se neke od linija ukrštaju jer ni ti nije dozvoljeno. Pošto je kod mene sada sve u redu, mogu da kliknem na ovu ikonicu i na taj način dovršim kreiranje novog sprata.
Revit uvek nastoji da stvori dodatne veze između pojedinih elemenata. U ovom slučaju to znači da postoji mogućnost da se zidovi prizemlja produže i povežu sa tavanicom. Iako to na prvi pogled izgleda primamljivo, ja ću ipak odbiti ovu ponudu a kasnije ćete videti i zašto sam to uradio.
Objekat koji sam upravo kreirao će automatski biti selektovan što znači da lako mogu da proverim da li je sve ispalo onako kao što sam planirao. Ukoliko se ispostavi da sam nešto propustio, dovoljno je da kliknem na dugme sa natpisom Edit Boundary i da se na taj način vratim u režim za skiciranje. Nakon toga mi neće biti teško da napravim odgovarajuće izmene, mada u svakom trenutku mogu da se predomislim i izborom ikonice sa crvenim znakom X vratim na prethodno stanje.
Pošto sam uspešno kreirao ploču koja pripada prizemlju, mogu da nastavim dalje i pređem na sledeći nivo. U tom cilju je potrebno da iz Project Browser-a izaberem odgovarajuću stavku (Level 2) i na taj način automatski prikažem elemente koji se nalaze na prvom spratu. Kao što vidite, oni zauzimaju znatno manju površinu što znači da će i konstrukcija imati sasvim drugačiji oblik. Da bih definisao njene gabarite, neophodno je da iz Architecture odeljka pokrenem funkciju Floor i izaberem odgovarajuće elemente. Pošto se iznad centralnog dela nalazi prazan prostor, moram da primenim funkciju Trim/Extend i spojim ove dve linije. Pri tome moram da vodim računa i kliknem na segment koji želim da zadržim a on se nalazi sa leve strane.
Bez obzira što sam na ovaj način dobio zatvorenu konturu, još uvek ne mogu da dovršim čitav proces jer mi nedostaje segment koji vodi prema stepeništu. Pošto u ovoj zoni nema zidova, neću moći da iskoristim opciju Pick Walls, nego moram da ručno nacrtam odgovarajuće segmente. U tom cilju ću prvo kliknuti na ovu ikonu (Line) i iskoristiti neke od karakterističnih tačaka kao pomoć pri pozicioniranju novih elemenata. Čim se na ekranu pojavi željeni okvir, mogu da kliknem na ikonu koja se nalazi u gornjem levom uglu ekrana i prekinem tekuću funkciju.
Ako u ovom trenutku pokušam da dovršim kreiranje novog elementa, na ekranu će se pojaviti poruka da to nije moguće jer se neke od nacrtanih linija preklapaju. To se dešava u ovoj zoni, pa moram da izbacim suvišni segment. To se može postići primenom funkcije Split pa ću zato kliknuti na odgovarajuću ikonicu i označiti ove dve tačke. Pošto sam time rešio problem, mogu još jednom da proverim čitavu konturu i izborom opcije Finish dovršim ovu operaciju. Revit će ponovo pokušati da novi element automatski uskladi sa zidovima koji se nalaze neposredno ispod njega a ja ću ovoga puta kliknuti na dugme Yes i dozvoliti ovu promenu. Pošto postoji mogućnost da se ploča koja predstavlja drugi sprat poveže sa fasadnim zidovima, program će zatražiti saglasnost da to i uradi. Pošto mi to odgovara, ja ću kliknuti na dugme Yes i proveriti šta sam postigao. Pošto je novi element prikazan plavom bojom, neće mi biti teško da proverim njegove dimenzije i jednim klikom nastavim dalje.
Da bih vam pokazao šta se zapravo desilo, ja ću ovaj projekat dopuniti jednim presekom. U tom cilju je dovoljno da pokrenem odgovarajuću funkciju i sa dva poteza odredim njegov položaj. Isprekidana linija jasno prikazuje elemente koji će biti obuhvaćeni a pošto mi to odgovara, dovoljno je da kliknem na slobodnu površinu ekrana i na taj način dovršim operaciju. Ako dva puta brzo kliknem na ovu plavu strelicu, na ekranu će se pojaviti presek koji sam upravo kreirao pa mogu da pokrenem funkciju Zoom i uveličam neki od karakterističnih detalja. Kao što vidite, ovde su jasno prikazane obe međuspratne konstrukcije pa mogu da vam objasnim u čemu se one razlikuju.
Sigurno se sećate da mi je program pre nekoliko minuta ponudio mogućnost da visinu pregradnih zidova uskladim sa položajem tavanice. Ja sam to prihvatio, pa upravo iz tog razloga postoji prekid na ovom nivou. Da bih vam pokazao šta se zapravo desilo na mestu gde se spajaju fasadni zid i međuspratna konstrukcija, moram da promenim način na koji su prikazani ovi elementi. Zato ću prvo iz palete koja se nalazi u dnu okvira izabrati funkciju koja služi za prikazivanje detalja i aktivirati opciju Medium. U tom trenutku će se na ekranu pojaviti i linije koje prestavljaju unutrašnje slojeve pa se lepo može videti da horizontalna konstrukcija prelazi preko nosećeg dela i završava se na mestu od koga počinje izolacija. Pri tome je automatski napravljen mali prekid u fasadnom zidu a ova funkcija se inače naziva Join Geometry.
Na nižem nivou je situacija nešto drugačija jer tu nisam želeo da koristim maločas pomenutu funkciju. Na taj način sam izbegao nepotrebno skraćivanje ovog zida i stvaranje žljeba koji bi se inače pojavio sa spoljne strane. To ne znači da ova dva elementa moraju da ostanu razdvojena, jer postoji mogućnost da se ovaj nedostatak naknadno ukloni. U tom cilju je potrebno da se iz Modify odeljka pokrene funkcija Join i ručno selektuju odgovarajući elementi.
Pre nego što dovršim ovu lekciju, želeo bih da vam skrenem pažnju na još jedan detalj. Zato ću prvo prikazati kompletan crtež, selektovati fasadni zid i pomeriti ga na levo. To će se automatski odraziti na oba sprata što znači da ovi elementi čine jedinstvenu celinu i da se primenom funkcije Pick Walls u stvari uspostavlja veza između zidova i međuspratne konstrukcije.
Kao što ste i sami mogli da se uverite, dodavanje novih spratova nije nimalo komplikovano. Dovoljno je da skicirate njihov oblik a Revit će na osnovu konture koju ste definisali automatski kreirati novi element.