Ne postoje stvari kojih se novi korisnici Interneta plaše više nego računarskih virusa. Veliki deo odgovornosti za to snose mediji jer se vrlo retko u kontekstu bezbednosti pominje Firewall ili neki drugi oblik zaštite, ali se zato stalno priča o strašnim virusima. Čim se na Internetu pojavi neka nova opasnost, svi mediji to prenesu kao katastrofu planetarnih razmera. Evo jednog primera: avgusta 2005. CNN je bio izložen napadu nekog Internet crva što je odmah postala njihova udarna vest. Neki izveštači su išli tako daleko da su predlagali ukidanje Interneta. Na kraju se ispostavilo da taj crv i nije naneo neku veliku štetu jer su se mnogi korisnici (ali ne i CNN) na vreme zaštitili instaliranjem odgovarajuće „zakrpe“. Upravo zbog toga želim da vam na samom početku razjasnim neke važne pojmove.
Postoji jedna reč kojom se mogu obuhvatiti svi štetni programi, procedure ili drugi namerno izazvani računarski problemi. To je Malware. Meni se najviše dopada definicija po kojoj se Malware tretira kao „zagađivač računara“. Naravno, u pitanju je softver kojim se namerno onemogućava normalno funkcionisanje računara i oštećuju podaci. Da bi stvar bila još gora, ove programe je vrlo teško ukloniti tako da je ponekad jedino rešenje – formatiranje čitavog hard diska.
Virusi predstavljaju samo jednu od kategorija Malware-a. Prema procenama nekih stručnjaka u svetu danas postoji preko 700.000 različitih računarskih virusa. Šta je računarski virus? To je jedan relativno jednostavan program koji ima mogućnost da se samostalno replicira tj. kopira na nove lokacije. Njegov prvenstveni cilj je da zarazi što više različitih računara. Virusi svoj kod obično kriju u okviru drugih (najčešće potpuno legitimnih) programa ili dokumenta što otežava njihovo otkrivanje. Ali, kada jednom dospeju na vaš računar, postoji velika verovatnoća da će vrlo brzo zaraziti skoro sve programe koje koristite.
Da bi stvar bila još komplikovanija, ne funkcionišu svi virusi na isti način. Neki pogađaju samo određene vrste dokumenata, drugi spadaju u kategoriju tzv. Macro komandi (koje se često koriste u Office programima), treći onemogućavaju podizanje sistema tako što oštećuju vitalne delove diska itd. Postoje i promenljivi (polimorfni) oblici virusa, mada ja mislim da su najgori tzv. retro virusi čiji je cilj da onemoguće bezbednosni sistem vašeg računara.
Sigurno želite da znate kako virus može da dospe do vašeg računara. Velika većina savremenih virusa koristi razne „rupe“ u programima koji se masovno koriste. Neke od njih još uvek nisu zvanično otkrivene mada se mnogo češće radi o odavno poznatim nedostatcima koji nisu na vreme ispravljeni odgovarajućim „zakrpama“. Drugi po veličini izvor virusa su razni File Sharing sistemi. Ukoliko koristite BitTorrent, ili neki od sličnih programa, budite veoma oprezni. Lako se može dogoditi da uz neki film, muzičku numeru ili program, dobijete i računarski virus. U suštini, svaki prenos podataka sa Interneta predstavlja određeni rizik, jer se nikada unapred ne može znati da li se u željnom fajlu nalazi virus ili ne.
Veliki broj infekcija se širi i preko E-mail poruka. Dovoljno je da neoprezno kliknete na fajl koji se nalazi u prilogu da bi se virus raširio i na vaš računar. Postoji mišljenje da zbog toga nikada ne treba otvarati fajlove koji vam stižu putem E-mail-a, ali ja smatram da je to preterano. Uostalom, u zadnje vreme sve više virusa za širenje koristi tzv. instant poruke tačnije, mogućnost da se uz poruku pošalje i neki fajl. Bez obzira na način na koji se neki virus uselio na vaš računar, šteta koju može da prouzrokuje je uvek veoma velika!
Na osnovu čega se može zaključiti da je neki računar zaražen virusom? Na ovo pitanje nije lako dati jednostavan odgovor. Znaci koji ukazuju na infekciju mogu biti veoma različiti pa ne postoji siguran test koji definitivno potvrđuje prisustvo računarskog virusa. Sa druge strane, jedan od sigurnih znakova je prestanak rada vašeg Anti-virusnog programa.
Da li postoji lek za ovaj problem? Najbolji lek za svaki virus je njegovo uklanjanje, ali je u svakom slučaju najbolje da rizik od infekcije svedete na minimum. Na taj način ćete najbolje zaštiti sve svoje podatke i izbeći mnoge glavobolje. U tom cilju vam savetujem da redovno Update-ujete svoj Anti-virusni program i da svakodnevno dopunjavate njegovu bazu podataka. To je jedini način da uvek budete spremni za nove generacije virusa koje se stalno pojavljuju.
Posebnu vrstu virusa čine tzv. Trojanci (Trojan Horses). Njihov naziv potiče od osobine da spolja izgledaju sasvim bezopasno ali mogu da izazovu vrlo velike probleme. U suštini, to su korisni programi koje mnogi vrlo rado preuzimaju i instaliraju a da pri tome nemaju pojma da su istovremeno dobili i neki virus. Trojanci se upravo zbog činjenice da ste ih dobrovoljno instalirali smatraju najpodmuklijom vrstom štetočina. Na kraju, treba znati da mnogi Trojanci služe samo kao prva stepenica u osvajanju nekog računara. Naime, njihov je zadatak da obezbede tzv. „sporedni ulaz“ (Back Door), kroz koji će kasnije lako da prodre mnogo opasniji virus. Upravo se iz tih razloga preporučuje upotreba softverskog Firewall-a, jer je jedino on u stanju da primeti ovakve nepravilnosti.
Sledeći tip virusa o kome ću vam pričati je tzv. Bot. Za njega je karakteristično da dolazi direktno sa Interneta i proverava odbrambeni mehanizam vašeg računara. Ukoliko pronađe neku slabu tačku, automatski se ubacuje u sistem i smesta onesposobljava kompletnu zaštitu. Na taj način virus preuzima potpunu kontrolu nad računarom i priprema ga da posluži kao platforma za dalje napade. Treba naglasiti da postoje i korisni Bot-ovi. Jedan od takvih je i Google Bot koji stalno krstari Internetom u potrazi za novim sadržajima. Bez njega, najveći pretraživač na svetu ne bi mogao da obavlja svoju funkciju.
Na kraju, želim još samo da pomenem tzv. crve (Worms). Oni se najčešće prenose putem E-mail poruka pa su zato veoma rasprostranjeni. Na žalost, šteta koju mogu da vam nanesu je vrlo velika, pa morate biti veoma obazrivi kada primite poruku koja sadrži i neki fajl.