Dobrodošli u Excel. Pred vama se trenutno nalazi potpuno prazan dokument, mada bi precizniji termin za njega bio radna knjiga tj. Workbook. To u suštini znači da u se okviru iste „knjige“ može smestiti više radnih listova (Worksheets) mada ja trenutno raspolažem samo jednim ovakvim elementom. To se može zaključiti na osnovu podatka koji se nalazi u dnu ekrana a u ovom slučaju se tu nalazi odeljak pod nazivom Sheet1 što predstavlja podrazumevanu oznaku. Ukoliko u nekom momentu poželite da dodate novi radni list, jednostavno kliknite na dugme sa znakom plus (+) koje se nalazi sa desne strane i on će automatski biti označen kao Sheet2.
Ja ću se vratiti na prvi list i odmah početi sa dodavanjem podataka. Kao što i sami možete da vidite, za svaku Excel tabelu je karakteristično da je podeljena na kolone (koje su označene slovima) i redove (koji imaju numeričke oznake). Aktivna ćelija će biti naglašena zelenim okvirom a ako obratite pažnju na podatke koji označavaju trenutno izabrani red i kolonu, neće vam biti teško da dođete do zaključka da sam izabrao ćeliju D3. To potvrđuje i podatak koji se nalazi u gornjem levom uglu a ako kursor premestim u ćeliju A2 on će automatski dobiti novu vrednost.
Pošto sam izabrao odgovarajuću ćeliju mogu da počnem sa kucanjem i unesem njen sadržaj. Čim pritisnem Enter, Excel će me automatski prebaciti u sledeći red pa mogu da nastavim dalje i vrlo brzo popunim nekoliko polja.
Pošto sam na ovaj način definisao osnovne elemente, neće mi biti teško da se vratim na prvi red, kliknem na ćeliju B1 i u nju unesem podatak koji označava 2019. godinu. Pošto bih želeo da pređem na sledeću kolonu, umesto pritiska na Enter ja ću upotrebiti taster Tab i odmah uneti podatak koji predstavlja sledeću godinu tj. 2020. Ako isti postupak ponovim još tri puta, na tabeli će se pojaviti podaci koji obuhvataju poslednjih pet godina a to će biti sasvim dovoljno za početak.
Kao što vidite, sadržaj koji se nalazi sa leve strane se preklapa sa kolonom koja označava 2019. godinu pa ću zato kursor postaviti iznad linije koja predstavlja granicu, pritisnuti levo dugme miša i bez otpuštanja se pomeriti na desno. To će se automatski odraziti na širinu prve kolone koja će postati znatno šira pa mogu da otpustim levo dugme i dovršim ovu operaciju. Istu stvar je moguće uraditi i za redove ali se u praksi ovo vrlo retko dešava. Zato ću poništiti ovu promenu i po ubrzanom postupku popuniti preostala polja tako da ona formiraju kompletnu tabelu.
Ukoliko obratite pažnju na funkcije koje se nalaze u Home odeljku, neće vam biti teško da shvatite čemu one služe jer su one praktično preslikane iz Word-a. Da bih vam to i dokazao, ja ću jednim potezom selektovati nekoliko ćelija i sa nekoliko klikova promeniti njihovo poravnanje, izabrati masnija slova i povećati njihovu veličinu. Istu stvar bih mogao da uradim i sa podacima koji se nalaze sa leve strane da bih na kraju selektovao ostatak tabele i njenu pozadinu obojio u sivo.
Za brisanje sadržaja je dovoljno selektovati odgovarajuću ćeliju i pritisnuti taster Delete a ukoliko želite da uklonite čitavu kolonu, kliknite na polje koje se nalazi na njenom vrhu i jednim potezom izaberite sve što se ispod njega nalazi. Ukoliko sada pritisnem taster Delete, izabrani sadržaj će nestati sa ekrana a pošto bih ja želeo da uklonim čitavu kolonu neophodno je da na paleti sa alatkama potražim funkciju Delete i kliknem na nju. Isti postupak se može primeniti i za bilo koji red a da bih vam to dokazao, ja ću selektovati treći red i ponovo pokrenuti funkciju za brisanje (Delete).
Ukoliko želite da ubacite novi red, to možete postići primenom funkcije Insert. Pre toga je potrebno da selektujete odgovarajući deo tabele i zatim kliknete na pomenutu ikonu. Ovaj princip važi i za vertikalni pravac, što znači da je za kreiranje prazne kolone dovoljno da označim određeni deo i ponovim funkciju Insert. Ja ću iskoristiti priliku da označim prvi red i iznad njega dodam malo slobodnog prostora jer će mi on biti potreban za naslov. Čim unesem odgovarajući tekst, mogu da mu promenim karakteristike i na taj način učinim još uočljivijim. To bi za sada bilo sve što se tiče osnovnih funkcija a u sledećoj lekciji ću vam pokazati kako se koriste različiti tipovi podataka.