U ovom poglavlju ćete videti kako se koriste funkcije koje vam omogućavaju da sve elemente crtate sa maksimalnom preciznošću. U tom cilju ću kao primer koristiti fajl pod nazivom DrawingAccurately.dwg pa vam predlažem da ga odmah otvorite i iskoristite za vežbanje.
Odmah moram da priznam da na ovom crtežu ne postoji ni jedan geometrijski element ali se zato na ekranu mogu videti nizovi vertikalnih i horizontalnih linija. Ukoliko iz nekog razloga ne vidite ovu mrežu, pomerite kursor do dna ekrana i na statusnoj traci potražite funkciju Grid. Ona bi trebalo da bude uključena a to se može postići jednostavnim klikom na ovu ikonu. Takođe ne bi bilo loše da proverite da li je trenutno aktivan sloj pod nazivom Objects jer će nam on biti potreban za unos novih elemenata.
Za početak ću vam pokazati kako se koriste funkcije Snap i Grid i šta one znače za ukupnu preciznost u crtanju novih elemenata. Pre toga ću proveriti kako su podešene pojedine opcije a to se najlakše može uraditi preko statusne trake. Kao što vidite, funkcija Grid je trenutno uključena ali je zato susedna ikonica prikazana sivom bojom, pa ću odmah kliknuti na nju i na taj način uključiti funkciju Snap. Ako obratite pažnju, primetićete da se sa njene desne strane nalazi mala strelica a to znači da postoje opcije koje vam omogućavaju da korak kursora uskladite da pomoćnom mrežom. Kod mene je već izabrana opcija Grid pa mogu da zatvorim ovaj meni i nastavim dalje.
Ukoliko desnim dugmetom miša kliknem na neku od ovih ikona, na ekranu će se pojaviti prečica koja mi omogućava da prikažem okvir sa dodatnim parametrima. Oni se nalaze u Snap and Grid odeljku a u ovom trenutku je najvažnije da zapamtite njihove vrednosti i da ih prenesete na svoj računar. To znači da obe funkcije moraju biti uključene a minimalni korak miša (Snap X spacing i Snap Y spacing) podešen na 50 jedinica. Na istom rastojanju bi trebalo da budu postavljene i pomoćne linije (Grid X i Y spacing) a svaka peta bi mogla da bude posebno naglašena (Major line every). Za parametar pod nazivom Snap type treba izabrati opciju Grid snap a za Grid behavior uključiti opcije Adaptive grid i Display grid beyond Limits. Ukoliko želite da automatski ograničite kretanje kursora u oba pravca, aktivirajte opciju Equal X and Y spacing pa će ove dve vrednosti biti izjednačene. Pošto je sada sve na svom mestu, mogu da kliknem na dugme OK i zatvorim ovaj okvir.
Pre nego pređem na nešto konkretnije, ja ću proveriti da li je aktivna funkcija Dynamic Input i isključiti Polar Tracking, Object Snap Tracking i Object Snaps. Ove funkcije mi trenutno nisu potrebne jer bih želeo da se za pogađanje tačaka koristi isključivo mreža koju vidite na ekranu.
Da bih vam pokazao kako sve ovo izgleda u praksi, ja ću iz Draw odeljka pokrenuti komandu Line i kursor postaviti na sredinu ekrana. Sigurno ste primetili da je njegovo kretanje ograničeno, tj. da se krstić pomera u koracima od 50 jedinica a tačno toliko iznosi i rastojanje između pomoćnih linija. Ako okrenem točkić i uveličam prikaz, taj korak će postati još izraženiji pa mi neće biti teško da jednim klikom odredim položaj početne tačke i pomerim se za nekoliko polja u desno. Kao što vidite, dužina ove linije će uvek biti deljiva sa 50 pa mogu da napravim 5 koraka i nacrtam segment od 250 jedinica.
Nakon toga ću se pomeriti tri koraka na gore i definisati liniju koja je dugačka tačno 150 jedinica. Treći segment opet treba da ima dužinu koja se poklapa sa korakom miša, a poslednju liniju mogu da kreiram primenom opcije Close i na taj način zatvorim ovu konturu.
Kao što vidite, sada se na ekranu nalazi pravougaonik čije dimenzije iznose 250 x 150 jedinica a ovu preciznost sam postigao isključivo upotrebom funkcija Snap i Grid. Na ovaj način se mogu nacrtati i mnogo složenije konture a da bih vam to i dokazao, ja ću ponovo pokrenuti komandu Line i sa nekoliko poteza nacrtati jednu izlomljenu liniju.
Najlepše od svega je što se isti princip može primeniti i za bilo koju drugu funkciju. Ja ću primera radi, pokrenuti komandu Circle, kliknuti na određenu tačku i pomeranjem kursora odrediti konačnu veličinu novog elementa. Kao što vidite, AutoCAD će mi dozvoliti da pri tome koristim tačke koje se nalaze na unapred određenom rastojanju što znači da ću vrlo lako definisati sva rastojanja.