Već ste videli da se na samom početku veštačka inteligencija zasnivala na tzv. opštem rešavaču problema. Ovaj sistem je za programiranje odgovora koristio simbole, da bi se samo nekoliko godina kasnije, nakon prve konferencije o VI koja je održana 1956. godine, prešlo na mašinsko učenje. To znači da je umesto da bude programiran, sistem samostalno pronalazio obrasce. Moderni VI sistemi imaju veoma rasprostranjenu primenu. Oni mogu da rešavaju složene probleme i pronalaze kreativna rešenja pa je zato za korisnika vrlo važno da razume kako sve ovo funkcioniše.

Prosečan korisnik nekog VI sistema najverovatnije neće biti stručnjak za ovu oblast a veliku većinu će predstavljati poslovni ljudi i preduzetnici. U stvari, postoji prilično velika šansa da će u nekom trenutku i vama biti potrebna pomoć nekog VI sistema. Baš kao što danas za različite poslove angažujete programere, sutra ćete za iste namene koristiti neki od naprednih sistemima veštačke inteligencije.

Morate imati na umu da efikasnost veštačke inteligencije zavisi od toga kako se njome upravlja pa bih zato želeo da vam skrenem pažnju na nekoliko osnovnih pravila.

• Prvo, kvalitet rada nekog VI sistema u velikoj meri zavisi od podataka koji su mu na raspolaganju. Oni moraju biti tačni i reprezentativni za oblast iz koje potiču. Ako to nije slučaj, onda će sistem davati netačne rezultate.
• Drugo, generativni VI sistemi uče tako što prave različite pokušaje i nakon toga izdvajaju one koju su bili najuspešniji. Ovaj princip neminovno dovodi do grešaka ali vi kao menadžer, morate imati strpljenja i sačekati da sistem stekne dovoljno iskustva.
• Konačno, VI sistemi mogu da rade i stvari koje ljudi nikada neće moći. Oni su u stanju da brzo obrade veliku količinu podataka i pronađu obrasce koje sami nikada ne bismo mogli da uočimo. Međutim, to ne znači da im nije potreban nadzor i usmeravanje.

Ako imate u vidu ono što sam maločas istakao, neće vam biti teško da se prilagodite i u svoje poslovanje uključite neki oblik veštačke inteligencije. Za početak je dovoljno da izdvojite probleme za koje smatrate da se lakše mogu rešiti primenom nekog VI sistema a zatim da postignute rezultate proverite u praksi.

Najveći deo ove lekcije sam pripremio uz pomoć jednog od najpopularnijih sistema veštačke inteligencije. On pripada kategoriji koja se skraćeno naziva GPT, što predstavlja skraćenicu za generativni unapred obučeni transformer (Generative Pre-Trained Transformer). Da bi generisao pomenuti sadržaj, sistem je prvo morao da skenira milione članaka o veštačkoj inteligenciji i nakon toga napravi kratak izveštaj o njenoj primeni. Zatim je prešao na sadržaje u kojima se pominju   poslovni ljudi i njihov odnos prema veštačkoj inteligenciji i konačno generisao kompletan tekst. Meni nije preostalo ništa drugo nego da ga iskoristim za snimanje ovog videa i tako dovršim svoj posao.