U ovom poglavlju ću vam pokazati kako se koriste tzv. spoljne reference (XREF). U tom cilju sam pripremio dva nova primera a njihove nazive možete videti u gornjem levom uglu (New Office Proposal.dwg i Landscaping Area.dwg). Ja ću za početak prikazati crtež koji sadrži kancelarije jer bih želeo da na njega dodam segment koji predstavlja spoljni prostor. To se može postići povezivanjem pomenutih fajlova pri čemu se zadržava mogućnost njihove naknadne izmene. U praksi to znači da deo posla možete prepusti nekom od svojim saradnika a zatim uspostaviti vezu sa njegovim crtežom i kompletirati čitav projekat. Pri tome će sve naknadne izmene biti automatski ažurirane što zaista može da poveća ukupnu produktivnost.
Da bih povezao ova dva crteža, neophodno je da u Insert segmentu trake sa alatkama potražim Reference odeljak i izborom ove male strelice prikažem panel u kome se nalazi lista sa svim povezanim fajlovima (File References). Ona trenutno sadrži samo naziv aktivnog crteža, pa ću kliknuti na ikonicu koja se nalazi u gornjem levom uglu i pokrenuti funkciju za povezivanje (Attach files). To će biti dovoljno da se na ekranu pojavi novi okvir, pa mi neće biti teško da na disku pronađem odgovarajući fajl. Osim standardnih AutoCAD crteža (dwg) za povezivanje možete upotrebiti i druge fajlove a da bih vam to i dokazao, ja ću se vratiti na prethodni korak i ovoga puta prikazati sve opcije. Pošto se podaci koji su mi potrebni nalaze u drugom crtežu, ja ću se ponovo opredeliti za prvu stavku (Attach DWG) i sa liste izabrati fajl pod nazivom Landscaping Area.dwg. Ako nakon toga kliknem na dugme Open, na ekranu će se pojaviti novi okvir što znači da ću biti u prilici da izaberem tačku unosa, razmeru i još neke parametre.
Pošto su na oba crteža korišćene iste jedinice, faktor razmere (Scale) može da ostane nepromenjen, a isto važi i za tačku unosa (Insertion point). Pošto je kod mene opcija Specify On-Screen isključena, položaj novog crteža će biti određen automatski. Sa desne strane se nalazi opcija koja mi omogućava da odredim način na koji će biti interpretirana putanja do novog fajla (Path type) a najbolje bi bilo da to bude u tzv. relativnom obliku (Relative path) jer se u suprotnom može desiti da dođe do greške u povezivanju. Ukoliko je potrebno da se pri unosu izvrši rotacija čitavog crteža, ovaj parametar možete odmah definisati a ja ću zadržati osnovni položaj (Rotation Angle, 0) i preći na poslednji parametar (Reference Type). On vam omogućava da izaberete način povezivanja a ja vam preporučujem da zadržite opciju Attachment jer vam ona omogućava automatsko ažuriranje sadržaja. Pošto sam na ovaj način podesio sve potrebne parametre, mogu da kliknem na dugme OK i time dovršim čitav postupak.
Kao što vidite, sa desne strane se pojavio dodatak koji predstavlja spoljno uređenje a lista sa povezanim fajlovima je postala bogatija za jednu stavku. Pošto mi ovaj podatak više nije potreban, ja ću zatvoriti čitavu paletu i jednim potezom selektovati ovaj dodatak. Kao što vidite, on predstavlja jedinstvenu celinu a AutoCAD će mi automatski staviti na raspolaganje i sve funkcije koje su predviđene za rad sa spoljnim referencama.