U situaciji kada preciznost nije od suštinskog značaja, konceptualnu mrežu možete kreirati podizanjem nivoa osnovnih tačaka ili napraviti stepenasti model upotrebom površina. U ovoj lekciji ću vam pokazati kako se pravi jednostavan model terena.
Da bismo kreirali osnovu na kojoj se nalazi određeni objekat, koristićemo ArchiCAD-ov Mesh alat a njega možete pronaći na paleti sa alatkama koja se nalazi na levoj strani ekrana. Kada se na ekranu pojavi novi okvir, videćete da su vam na raspolaganju različite metode za kreiranje ovakvog elementa. Najbolje rešenje predstavlja tzv. puna mreža (Solid Mesh) jer se ona može naknadno oblikovati i tačno predstaviti u ortogonalnom i 3D prikazu. Ja ću se spustiti malo niže i potražiti opciju pod nazivom Cover Fills jer bih želeo da ona bude aktivna i da elementi koji čine površinu budu delimično providni. U tom cilju ću prvo potvrditi ovu opciju a zatim kliknuti na polje koje predstavlja trenutno izabranu boju i sa liste izabrati stavku pod nazivom A-ED 25%. Posle toga mogu da na isti način definišem i nijansu koja će biti korišćena za iscrtavanje linija (Cover Fill Pen) a ne bi bilo loše da pozadina ostane providna, jer ćete tako moći da vidite šta se događa ispod ovog elementa. U odeljku pod nazivom Override Surface možete izabrati odgovarajući materijal a ja ću se odlučiti za onaj koji predstavlja travu (Grass), mada to nije od nekog velikog značaja.
Da bih pojednostavio čitav proces, ja ću kao referencu izabrati postojeći crtež. U tom cilju ću u Worksheets odeljku potražiti opciju Survey i klikom na desno dugme miša otvoriti pomoćni meni. Nakon toga treba još samo da izaberem opciju Show as Trace Reference da bi se na ekranu pojavio odgovarajući crtež.
Pošto ću za crtanje koristiti postojeće konture i na taj način uneti tačne dimenzije, mogu da iz ove palete izaberem metod koji podrazumeva crtanje poligona (Polygonal Method), pravougaonika (Rectangular Method) ili rotiranih pravougaonika (Rotated Rectangular Method). Konačan izbor će zavisiti od složenosti oblika koji treba prikazati a ako niste sigurni da teren ima oblik pravilnog pravougaonika, najbolje je da izaberete poligonalni metod.
Pre nego što počnem sa crtanjem, ja ću uveličati odgovarajući detalj i pritiskom na desno dugme miša iz pomoćnog menija izabrati opciju True Line Weight da bi sve nove linije imale određenu debljinu. Nakon toga mi neće biti teško da mišem lociram tačke koje se nalaze na suprotnim krajevima i na taj način ograničim moju novu mrežu.
Sada možete videti da se na ekranu pojavila nova površina i da je ona predstavljena svetlo zelenom bojom. Da bi još bolje istakli njen prikaz, možete privremeno isključiti crtež koji se koristi kao referenca a to se može postići klikom na ikonu koja se nalazi u vrhu ekrana.
Pošto crtanje unutrašnjih kontura predstavlja dugotrajan proces, to ću ostaviti za kasnije a za sada ću jednostavno odrediti visinu na kojoj se nalaze uglovi i ostale karakteristične tačke. U tom cilju je potrebno da prvo jednim klikom izaberem čitavu mrežu a ako ste prethodno uključili opciju za brzo selektovanje (Quick Selection Method), možete kliknuti bilo gde na površinu koja predstavlja ovaj objekat. Da bih mogao da vidim podatke koji se odnose na visinu, ja ću ponovo uključiti prikaz referentnog crteža a zatim uvećati odgovarajući detalj i odmah kliknuti na tačku koja se nalazi na samom uglu. Nakon toga je potrebno da iz palete izaberem opciju koja omogućava unos Z koordinate i u okvir koji se pojavio na ekranu unesem odgovarajuću numeričku vrednost. Pri tome ću kao jedinicu umesto metra koristiti milimetre, što podrazumeva hiljadu puta veću vrednost od 99730 mm. Ukoliko želite da se i ostale tačke postave na istu visinu, aktivirajte opciju Apply to All a pošto kod mene to nije slučaj, ja ću jednostavno zatvoriti ovaj okvir i preći na sledeći ugao. Ako levim dugmetom selektujem odgovarajuću tačku, program će automatski aktivirati opciju za unos Z koordinate pa mi neće biti teško da unesem njenu visinu tj. 98910 mm. Pošto mi nije poznata visina na kojoj se nalazi treći ugao, ja ću jednim klikom dodati novu tačku i zatim na isti način odrediti njenu visinu. Pri tome ću iskoristiti podatak koji se odnosi na čitavu liniju a on u ovom slučaju iznosi tačno 84500 mm. Na sličan način mogu da rešim problem koji se pojavio na gornjoj ivici, ali pre toga moram da proverim na kojoj visini se nalazi ova linija (86500). Nakon toga mi neće biti teško da ovaj podatak ubacim u odgovarajuće polje i na taj način dovršim čitav postupak.
Pošto nisam siguran da sam pogodio tačan položaj referentne tačke, ja ću prvo isključiti funkciju za navođenje (Magnet) a zatim izborom opcije True Line Weight prikazati stvarnu debljinu linije. Ako nakon toga uveličam ovaj detalj, biću u prilici da aktiviram opciju za pomeranje (Move Tool) i konačno ispravim svoju grešku.
Pošto mi nije poznata tačna visina na kojoj se nalaze poslednje dve tačke, moraću da do tog podatka dođem na posredan način. To se najlakše može postići u 3D režimu, pa ću zato prvo selektovati ovaj element a zatim pritisnuti desno dugme miša i iz pomoćnog menija izabrati opciju Show Selection in 3D. Nakon toga je potrebno da izborom opcije Fit to Window prilagodim razmeru prikaza i sa Orbit izaberem odgovarajuću projekciju.
Kao što vidite, na ovom kraju je visina mreže još uvek vrlo mala, pa ću zato prvo pritisnuti taster Esc a zatim izabrati ovaj element i kliknuti na odgovarajuću tačku. Nakon toga je potrebno da aktiviram opciju za unos Z koordinate i da jednim klikom odredim njen novi položaj. Na isti način ću rešiti problem koji se javlja na četvrtom uglu a pošto nisam baš zadovoljan onim što sam postigao, ja ću još jednom selektovati obe tačke i pomeriti ih na visinu koja se bolje uklapa u postojeći nagib. Bez obzira što u ovom slučaju nisam raspolagao tačnim podacima, može se reći da je posao obavljen uspešno i da čitava mreža sada zauzima ispravan položaj.
Na ovaj način sam dovršio osnovno oblikovanje mog terena, mada ovaj element više liči na jednu veliku ploču. Sada je potrebno da uredim i prostor koji se nalazi u neposrednoj okolini a da bih to uradio, isključiću prikaz referentnog crteža i aktivirati opciju koja se odnosi na teren. Nakon toga je potrebno da sa postojećeg elementa preuzmem odgovarajuće podatke pa ću zato uz držanje Alt tastera kliknuti na njega i zatim nacrtati veću mrežu. Pri tome ću iskoristiti metod koji podrazumeva unos suprotnih tačaka (Two Point Rectangular Method) i na taj način dovršiti ovaj deo posla.
Prema boji koja se koristi za pokrivanje se lako može zaključiti gde se ovi elementi preklapaju, pa ću zato kliknuti na ovu mrežu i zatim iz palete izabrati opciju koja mi omogućava uklanjanje određenog segmenta (Subtract from Polygon). Ako nakon toga pritisnem razmaknicu (Space) i kliknem na ivicu koja pripada drugom elementu, program će automatski iseći odgovarajući segment i napraviti rupu.
Pošto je u pitanju prostorna struktura, neophodno je da selektujem oba elementa i da izborom opcije Show Selection in 3D promenim prikaz. Nakon toga mi neće biti teško da tačke koje sam upravo kreirao podignem na odgovarajući nivo a to se može postići bez promene položaja, jer je u ovom slučaju moguće videti i drugu stranu modela.
Ja sam na ovaj način prvo formirao zarubljenu piramidu a to znači da sam dovršio pola posla. Sada mogu da nastavim dalje i na isti način premestim tačke koje se nalaze na spoljnoj ivici. Ako nakon toga čitavu strukturu pogledam iz nekog drugog ugla, primetićete da ona nije baš najbolje ispala, pa ću iskoristiti priliku da sa nekoliko naknadnih korekcija dobijem nešto realniju sliku. Ovaj zadatak zahteva nekoliko koraka, pa ću ponovo promeniti prikaz i još malo doterati čitavu mrežu.
Čini mi se da će ovako biti sasvim dovoljno, pa mogu da se vratim na prikaz kompletnog terena i dovršim ovu lekciju.